TEKST

Glasno: “Svi zakoni u Makedoniji su na strani poslodavca”

 

Kulturno-umetnički centar „Tekstil“ u Štipu mesto je edukacije radnika posrnule tekstilne industrije, skoncentrisane u gradovima i varošima istočne Makedonije. Ovaj zanimljivi prostor nastao je kao plod saradnje udruženja građana „Glasno“ (Štip) i grupe umetnika iz Skoplja, predvođenih aktivistički nastrojenim Filipom Jovanovskim. Nije prošlo puno vremena, a artikulacija radničkih interesa postala je trn u oku što sve obesnijim poslodavcima, što lokalnoj korumpiranoj političkoj eliti. 26.11. KUC „Tekstil“ kamenovan je. Povodom ovog napada, protesta 8.12. ali i o situaciji u lakoj industriji Makedonije uopšte, razgovarali smo s Goranom Trajkovim, članom inicijative „Glasno“.   

tekstil_foto

Iz Makedonije stiže vest da je Kulturno-umetnički centar “Tekstil” u Štipu kamenovan kao upozorenje na najave da će 8. decembra udruženje građana “Glasno” u njemu održati akciju radnika i umetnika. Kažete da ovo kamenje nije bačeno samo na prostorije udruženja već na tekstilne radnike, koji su se po prvi put u nekoliko decenija organizovali i odlučili da traže svoja prava?

Tako je, ovo nije prvi put, ovo je treći kako je naša organizacija kamenovana. Razbijeno je par prozora i tabla udruženja. Prethodno je bilo pokušaja da se naša organizacija razruši, ali u tome nije bilo uspeha. Prvi pokušaj je bilo pisanje vulgarnih grafita na prostorijama udruženja.

Aktivistima je prećeno na društvenim mrežama, a bilo je i onemogućavanja rasturanja vaših materijala?   

Ovo kamenje koje je bačeno, bačeno je direktno na tekstilne i kožarske radnike. Radnici se po prvi put organizuju da naprave promene i dobiju prava koja im sleduju po zakonu. U Makedoniji se nijedan zakon se ne poštuje, ni Ustav, ni radnička prava, sve je to slomljeno kao prozor koji je kamenovan na prostorijama naše organizacije. Građanske organizacije koje se bave ljudskim i radničkim pravima tekstilnih i kožarskih radnika pokušavaju da upozore radnike da su svi zakoni donešeni u Makedoniji na strani poslodavaca.

Na primer, zakonski, normirani učinak služi zato da poslodavci isplate platu koliku hoće! Jedan je radnik tako radio 30 dana i isplaćen je u iznosu od 115 denara. Zakon tu ne može ništa, jer se svodi na ono što kaže poslodavac. Svi zakoni koji su donešeni u Makedoniji su na štetu radničkih prava. Ne postoji zaštita od strane sindikata – sindikati su instrument poslodavaca. Mi smo jedino udruženje koje se pojavilo posle dvadeset godina i koje artikuliše probleme radnika u tekstilnoj i kožarskoj industriji.

Ovo je ukratko o onom što mi radimo, ali danas smo imali inspekciju koja je došla iz Uprave javnih prihoda. Nisu imali nikakav valjan nalog. Naš knjigovođa konsultovao se sa advokatom koji je rekao da na nalogu nije dovoljno da stoji samo potpis, već je neophodno da postoji i ime i prezime po čijem nalogu ispekcija dolazi. Ovo je još jedan pritisak i još jedan dokaz da su građanske organizacije na udaru. Ali one su svest društva u kom živimo i mi smo spremni za promene, moramo da delujemo ukoliko želimo da sačuvamo živote tekstilnih i kožarskih radnika.

Recite nam nešto o stanju nekada izuzetno jake tekstilne industrije u gradovima pre svega istočne Makedonije. Konkretno, mislim na pravo na sindikalno organizovanje, minimalnu nadnicu, i izveštaj Clean Clothes kampanje iz 2014. koji je ukazao da je minimalna nadnica u stvari najveća, a ne najmanja plata koju radnici u tekstilnoj industriji mogu da dobiju?   

Poslodavci definišu norme, a prema nalozima koje dobijaju od inostranih partnera. Posledično, poslovi se ne mogu završiti na vreme – radnici su prinuđeni da rade prekovremeno. Tu je problem. Poslodavci su veoma sebični oko svog profita. Imamo primer nemačkog partnera koji nas je pitao kako je moguće da poslodavci stvore ovoliki profit u jednoj generaciji. Mi se, rekao je on, bavimo tekstilom pet generacija, a nismo stvorili toliki kapital. To nam govori da nešto nije  redu sa zakonima u Makedoniji.

U vreme velikih fabrika i delovanja sindikata, bio je aktivan kulturni i društveni život. Radnici su bili u poziciji da odlučuju i da budu uključeni u demokratske procese. Sada su radnici svedeni na jedno – idu na posao i sa posla se vraćaju kući. Nemaju vremena koje bi proveli sa svojim porodicama, ne mogu da posvete pažnju deci. U tekstilnoj industriji radi 36 000 radnika, dovedenih u potpuno nezavidni položaj. Ti radnici imaju ugovore na samo jedan mesec – ukoliko podignu svoj glas, odmah dobiju otkaz, ili im se samo saopšti da je dogovor istekao i da više nema potrebe za njihovim uslugama. Na taj način se krše zakoni i smatramo da se ne poštuju osnovna ljudska i radnička prava.

Dodatan problem je privatizacija koja se desila u Makedoniji. Tekstilna i kožarska industija, prema podacima iz 2012. zapošljava 7,75% svih radnika u Maedoniji. To se direktno odražava pre svega na Štip, ali i na Probištip, Vinicu, Krivu Palanku, Delčevo…

Plata u tekstilnoj industriji je 5800 denara, to jest kreće se ispod 100 evra. To je plata za 30 radnih dana. Pritom treba da znati da je u Makedoniji nedelja radni dan. Prema zakonu mi nemamo definisan slobodan dan. Poslodavcima je ostavljeno pravo da određuju kada će da puste radnike da imaju slobodan dan. To je nešto nedopustivo i moraju se promeniti loša zakonska rešenja koja su donesena u Parlamentu Republike Makedonije.

Vi ste se, da bi se, između ostalog borili protiv svega što ste dosad naveli, organizovali u udruženje “Glasno”. Recite nam, molim vas, koji su ciljevi udruženja formiranog početkom ove godine?

Ciljevi su jasni. Mi imamo nekoliko zakonskih predloga koje radimo sa partnerskim organizacijama, kao što su NDI ili Regionalni centar za razvoj u Kratovu. Naš konkretni cilj je donošenje novog Zakona o radu, definisanja novog radnog vremena u Republici Makedoniji, a to znači da će svakom radniku biti određeno radno vreme u svakoj grani industriji. To će povući za sobom izmene kolektivnih ugovora, gde radnici trenutno nemaju ni jedno garantovano pravo i sva su prava prenesena na poslodavce. Radnici imaju samo jedno pravo definisano u kolektivnom ugovoru – pravo da traže prestanak radnog odnosa. To nam mnogo govori o onom što se događa.

Sledeći deo zakona koji mora da se promeni podrazumeva podizanje minimalne plate, izmena člana 2 o minimalnoj plati, o normiranom učinku i da se nadnica računa po satu. Na taj način tretman radnika bio bi fer, isključila bi se mogućnost manipulacije minimalnim platama i isplatama plata koje su manje od minimalnih. Trenutno je minimalna plata oko 9080 denara, to je negde oko 150 evra. Poslodavci isplaćuju plate koje su manje od ovih garantovanih iznosa, ali to im dozvoljava član dva zakona, i mi tražimo da se to promeni.

Sada je nejasna situacija oko slobodnih dana, neradnih dana i praznika. Danas, jedan deo građana praznuje državne praznike, a drugi nisu u mogućnosti da koriste benefite koje zakon nominalno propisuje. Sve je to proizvod zakonskih rešenja, donesenih u sprezi parlamentaraca i poslodavaca, a na štetu radnika u Republici Makedoniji.

Udruženje “Glasno” drži edukativne radionice o radničkim pravima, pokušava da edukuje radnike o njihovom pravu na štrajk, na protest, na organizovanje u sindikate?

Mi držimo edukativne radionice. Na primer, imali smo radionicu gde smo ukazivali da svaki radnik ima pravo da prijavi nepravilnosti ili nezakonito delovanje poslodavaca. Održali smo oko 14 tribina gde su radnici bili obučeni da koriste zakonske mopućnosti. Čak iako je zakon dobar, nedostaje implementacija od strane države da bi zakon zaista zaživeo. 80% poslodavaca ne poštuje zakon, uprkos uputstvima Ministarstva pravde.

U okviru Kulturno-umetničkog centra „Tekstil“ ostvarili ste saradnju sa Filipom Jovanovskim i grupom umetnika iz Skoplja?

Sa Filipom smo radili na promociji kulture među radnicima. Shvatili smo da radnici nemaju nikakav dodir sa kulturom, njihovo jedino slobodno vreme koje bi trebalo biti kada se sa posla vrate kući, gubi se u ispunjavanju prekovremenih radnih sati. Radnici nisu uključeni u društvene procese, što otvara prostor za manipulacije i zloupotrebe.

Unazad dvadeset godina tekstilni i kožarski radnici su iskorišćeni i ne postoje aktivne grupe koje bi ih okupile i organizovale. Sindikati su pod kontrolom poslodavaca. Oni kažu – imate sindikat i tu se morate učlaniti. Za te sindikate se odvajaju sredstva. Međutim, mora postojati sindikat koji je organizovan od strane samih radnika, tako da radnici budu u mogućnosti da zaštite i unaprede svoja prava.

Incident koji se desio u Štipu, tj. kamenovanje prostorija Kulturno-edukativnog centra “Tekstil” povezuje se sa skorim izborima u Makedoniji. Vladajuća klika nastupa u odbrani kapitala, a protiv radnika koji su se odlučili da traže svoja prava?

To je bila poruka radnicima, koji su vidno uplašeni. Mi smo u stalnom kontaktu sa radnicima – članovima našeg udruženja. Oni me stalno obaveštavaju šta se dešava na njihovom radnim mestima. Pojedini poslodavci prete radnicima da će im smanjiti platu ako ne glasaju za određenu političku partiju. To je, naravno, isto kažnjivo. Radnicima je potrebno probuditi svest da ne podlegnu ovakvim zloupotrebama i manipulacijama.

Ovaj intervju radimo u sredu, a već u četvrtak, 8.12. održava se protest zbog kamenovanja prostorija “Tekstila”?

Održava se protest ne samo protiv kamenovanja prostorija! Održava se protest svih radnika tekstilne i kožarske industrije kojima je preko glave da su maksimalno eksploatisani, da nemaju šta da jedu, nemaju menze u fabrikama, od hrane imaju po jednu kiflu…ako uzmemo u obzir da im je iznos hranarine uključen u iznos minimalne plate…Plata koju primaju radnici je 7000 denara, ako izuzmeno hranarinu koja iznosi oko 2500 denara, njihova plata je manja i od 100 evra, tačnije iznosi oko 80 evra!

Znate, mladi ljudi gledaju situaciju u kojoj se nalaze njihovi roditelji. To je jedan proces isterivanja mladih iz zemlje, jer ne mogu da izdrže ovu situaciju.

Ovaj protest je početak borbe za prava radnika tekstilne i kožarske industrije. Mi želimo da se formira  sindikat koji će da štiti radnike, da radnici dobiju pravo na izbor!  Mi pokušavamo da radnicima ukažemo na situaciju u kojoj se nalaze! Oni to znaju, ali ne znaju da je njihov položaj determinisan lošim zakonskim rešenjima donesenim u Parlamentu Republike Makedonije.

 

 Nikola Bojanić

 

Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije za 2016. godinu.

 

 

 

 

 

 

 

TAGOVI

Korištenjem stranice maz.hr pristajete na korištenje kolačića. Više informacija.

Da bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo prilikom pregledavanja stranica, te kako bi ona radila ispravno, ova stranica na vaše računalo sprema malu količinu informacija zvanih kolačići (cookies).

Korištenjem stranice maz.hr pristajete na njihovu upotrebu.

Ako odlučite blokirati kolačiće i dalje ćete moći pregledavati stranicu, no neke njezine funkcionalnosti neće Vam biti dostupne.

Što su kolačići?

Kolačići su male tekstualne datoteke sastavljene od niza znakova spremljene na Vaše računalo od strane web stranica koja ste posjetili.

Kolačići omogućavaju stranici da prikaže informacije prilagođene Vašim potrebama. Oni obično spremaju Vaše postavke (session token) i postavke za web stranice. Nakon što ponovo posjetite istu web stranicu Internet preglednik šalje natrag kolačiće koji joj pripadaju.

Kolačići nam također omogućavaju da pratimo posjećenost i promet na našim web stranicama (pomoću Google Analytics i sličnih alata). Sve informacije koje na taj način kolačići prikupljaju se akumuliraju i anonimne su i ne dijele se s bilo kojim drugim subjektima.

Sve ove informacije mogu biti spremljene jedino ako Vi to omogućite – web stranice ne mogu dobiti pristup informacijama koji im Vi niste dali i ne mogu pristupiti drugim datotekama na Vašem računalu.

Close