TEKST

Jugoslavenski novi val – III. dio


U ovom ću tekstu nastaviti s analizom jugoslavenskog novog vala. Tekst se nadovezuje na prošle članke koji su ‘pripremili teren’, razradili literaturu i pružili uvod u opći kontekst i stanje na sceni. U ovom ću se tekstu prvenstveno osloniti na materijale pronađene u arhivima časopisa Džuboks (digitaliziranoj ali trenutno nedostupnoj javnosti, pristup kojoj mi je ljubazno ustupilo Društvo ljubitelja popularne kulture iz Beograda,) i Polet (dostupnoj u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, nažalost još nije digitalizirana) u razdoblju od 1980. do 1985. U tekstu ću se fokusirati na reakciju kritičara, javnosti i samih bendova na punk i novi val. 

izvor: superknjizara.hr

Poletov novinar, opisujući evoluciju rock scene, piše da segodine 1980. i 1981. mogu upamtiti i konzervirati kao slavna vremena u kojima je nastala, procvala i, na kraju, zamrla naša domaća rock scena. Dvije-tri grupe koje su do tada žarile i palile  (Dugme, Buldožeri…) ne mogu se nazvati scenom. Njih smo uporno godinama slušali, mediji i država nisu ni njima davali previše slobode, rock je bio strogo kontrolirana djelatnost. Sjetimo se koliko su problema doživljavali Buldožeri oko izdavanja ploče, Dugme zbog bezazlene omotnice i dva „opasna“ stiha… kako i zašto je došlo do nagle promjene, što je pogodovalo gubljenju kontrole i stvaranju radne rock atmosfere, početkom 1980. godine? Utjecaj dubokih i širokih promjena događanja začetih u rocku 1977. na trulom zapadu nije mogla spriječiti ni naša sredina, ni naša inertna i kontrolirana kultura i mediji. Rock se uvalio u ogroman zrakoprazan prostor neispunjenih želja i rastrganih osjećanja naše heterogene, urbane omladine.’ (Polet 17.11.1982). Ova interpretacija, kao i mnoge druge, vidi prednovovalnu jugoslavensku scenu kao svojevrsnu pretpovijest, a pojavu novog vala kao ‘nultu godinu’; prije toga nije se moglo govoriti o sceni. Jugoslavija je bila plodno tlo za glazbu koja je u početku bila uvezena sa Zapada, a ubrzo je našla svoje specifične lokalne izraze.

Novinar Džuboksa Pekinšku patku opisuje kao ‘parodiju na pank i ništa više, farsu, neumereno razvikanu…’ Paraf su opisani kao ‘ prostodušna dekadencija’. Prljavo kazalište, pak, oduševilo je novinara svojim debi albumom, pokazalo hrabar pristup i prekinulo s ‘pank pour l’ pankizmom’ (Džuboks 79, 4.1.1980). Osobno se ne slažem s ovakvom ocjenom stanja na sceni – za mene su Prljavo kazalište najmanje zanimljiv i najgeneričniji bend na cijeloj sceni, Paraf definitivno nisu bili dekadentni, dok je Pekinška patka napravila neke od najsimpatičnijih i najzabavnijih punk pjesama ikada. Džuboks doista nije volio Patku – u jednom drugom članku opet su opisani kao parodija; ‘nevolja je sto smo od početka imali mnogo više onih koji su punk parodirali, nego onih koji su ga  stvarno svirali. Da nije bilo Patke… bilo bi nam bolje.’

Rubrika pisma čitatelja u Džuboksu bila je prostor ‘punk ratova’ tijekom cijele 1980. godine. Čitatelji bi raspravljali o ‘kredibilitetu’, vrijednosti i kvaliteti (ili nedostatku istih) punka.

‘Pozdrav svim punkerima’, izjavljuje ‘punker Zoki’ iz Novog Beograda. ‘Svim punkerima čestitamo novu godinu sa željom da što manje ploča punk muzike izađe sledeće godine – hard rock ekipa iz Novog Sada’ (ovo je uglavnom bio hard & classic rock vs punk tip rata). Još jedno pismo: ‘ne može se umanjiti vrednost punk muzike samo ličnim ukusom nekih zastarelih tipova koji se gube u muzici Zeppelina, Yesa ili Genesisa’ (Džuboks 79, 4.1.1980). ‘ Smatram da punk u muzičkom smislu ne samo da nije doneo ništa novo, nego predstavlja stagnaciju – ako ne – i dekadenciju rocka’ (Džuboks 80, 18.1. 1980). ‘Poslušajte malo Doors i Zeppelin, pankeri skidajte s noseva ziherice, disco bezveznjaci…’ (Džuboks 82, 15.2. 1980). O ovim raspravama svjedočili su i zidovi jugoslavenskih gradova – novinar je uočio grafite poput ‘“punk posvuda“, „smrt hipicima“, „mrzim disko“, „pankeri svih zemalja ujedinite se“… ono što je u zemljama s burnim političkim previranjima oblik borbe za svoje mišljenje i ideje kod nas dobija oblike uličnih malih oglasa za frustracije i neutoljene strasti…’ (Džuboks 88, 9.5.1980).

U veljači 1981. Džuboks je objavio pomalo neočekivano kritičnu recenziju koncerta Azre u Beogradu.

Fanatični poklonici (Azre) u Beogradu agresivno reagiraju na i najmanju kritiku benda. Pet rasprodanih koncerata… kultni status, možda su ga i prevazišli…  proćelavi svršeni i nesvršeni studenti, koje na rock koncertima možete videti samo kada dođe Clapton ili neko sličan, pomešali su se sa najmlađim rockerskim naraštajima u zajedničkom slavljenju ‘prave stvari’. Problem je u tome što ‘prave stvari’ po pravilu sačinjavaju neke od najsumnjivijih obilježja ozbiljnije nastrojenog dela domaće produkcije. To se pre svega odnosi na sindrom ‘rock pesništva’. Džoni Štulić je najnovije ime u dugoj liniji naših genijalaca poput Dade Topića, Balaševica i Bore Đorđevića preko kojih deo publike kupuje izbavljenje od kompleksa inferiornosti što se zanima ‘nižim oblikom kulture’ kao sto je rock, tražeći od nje ‘klasične poetske vrijednosti’. Sve te domaće varijante Dylana i Morrisona najmanje uverljivo deluju kada isforsirano pokušavaju da budu poete. Isto važi i za Džonija koji je par dobrih tema upropastio kvazi poetskim batrganjem u metafizičkom dokučivanju sveta oko sebe, mada se ne moze kazati da ne ume da pogodi dobar stih. Kombinirajući ‘poetsku’ osobenost i muziku koja se uklapa u modernije tendencije Azra je postala nešto kao izgovor za uključivanje stare garde u novi talas. Kada bih dobio pare za svaku priliku kad sam čuo ‘oni jesu novi talas ali su dobri i imaju ozbiljne tekstove’.. .To je isti nivo svesti kao kod propalih bezveznih rokera koji se smatraju superiorni u odnosu na Zdravka Čolića samo zato što tupe neku varijantu rocka. S koncerta Azre sam poneo utisak da dobar dio posetilaca s kartom kupuje precizno razrađen sat raspoloženja koja treba doživeti. Dobri momci za jeftine pare dobijaju malo instant boemije i otkačenosti. Iritantan pevač, pevačka taktika ‘tvrda stolica’ uz paradoksalnu kombinaciju proliva reči, neartikulisan i grčevit jecaj njegovog glasa…’

(Džuboks 109, 27.2.1981)

Zagreb se opisuje ne samo kao ‘leglo isključivo dobrih novotalasera, već ima i donju palubu s opterećenjem (nemaštoviti hard rok bendovi). Isti je slučaj i s beogradskom scenom – izvikana trojka na samom je vrhu piramide kvaliteta, ali većinu čine otužno prosečni bendovi i heavy metal rokeri. Zagrepčani zaista nemaju na čemu da nam zavide’ (Džuboks 106, 16.1.1981).

U siječnju 1981., Jasenko Houra žalio se da se ‘dosta toga promenilo u Zagrebu u poslednjih godinu i pol. Kada smo počinjali i mi i Film i Azra … čitav taj novi val, svi smo bili skupa. Sada se raspadamo, svako vuče na svoju stranu. Imam utisak da je u Beogradu sada dobra atmosfera za bendove iz vaše alternativne scene, da je onako kako je bilo ovde kada smo mi počinjali.’ (Džuboks 105, 2.1.1981)Paket Aranžman, kompilacija iz 1981. koja je široj jugoslavenskoj publici predstavila Idole, Šarlo Akrobatu i Električni orgazam, od izuzetnog je značaja i svojevrsna prekretnica za beogradsku scenu: ‘ovaj album odvaja ove 3 grupe od muzičke žabokrečine u kojoj se rock već godinama davio u našem glavnom gradu. Siguran sam da ova ploča označava taj prelomni momenat. Počele su osamdesete i vreme je da se dešavaju prave stvari…’ (Džuboks 110, 13.3.1981)

Dora Pavković

Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije za 2022. godinu.

Korištenjem stranice maz.hr pristajete na korištenje kolačića. Više informacija.

Da bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo prilikom pregledavanja stranica, te kako bi ona radila ispravno, ova stranica na vaše računalo sprema malu količinu informacija zvanih kolačići (cookies).

Korištenjem stranice maz.hr pristajete na njihovu upotrebu.

Ako odlučite blokirati kolačiće i dalje ćete moći pregledavati stranicu, no neke njezine funkcionalnosti neće Vam biti dostupne.

Što su kolačići?

Kolačići su male tekstualne datoteke sastavljene od niza znakova spremljene na Vaše računalo od strane web stranica koja ste posjetili.

Kolačići omogućavaju stranici da prikaže informacije prilagođene Vašim potrebama. Oni obično spremaju Vaše postavke (session token) i postavke za web stranice. Nakon što ponovo posjetite istu web stranicu Internet preglednik šalje natrag kolačiće koji joj pripadaju.

Kolačići nam također omogućavaju da pratimo posjećenost i promet na našim web stranicama (pomoću Google Analytics i sličnih alata). Sve informacije koje na taj način kolačići prikupljaju se akumuliraju i anonimne su i ne dijele se s bilo kojim drugim subjektima.

Sve ove informacije mogu biti spremljene jedino ako Vi to omogućite – web stranice ne mogu dobiti pristup informacijama koji im Vi niste dali i ne mogu pristupiti drugim datotekama na Vašem računalu.

Close